KRETANJA NA DOMACEM FINANSIJSKOM TRŽIŠTU
Ukupni promet koji je ostvaren na Beogradskoj berzi u oktobru 2006. (zakljucno sa 22.) iznosi 6,6 milijardi dolara, odnosno oko 81,5 miliona evra.
Ako posmatramo berzanske indekse, možemo reci da nije bilo nekih velikih pomeranja na tržištu.
Nedelju za nama je obeležila stagnacija tržišta – slika koju su investitori vec polako poceli da zaboravljaju. Indeks Beleks 15, kao i pokazatelj svih akcija, ostvarili su pad vrednosti nakon velikog rasta koji je karakterisao veci deo meseca.
Dogadjaji na finansijskom tržištu što se tice srpskih kompanija:
I protekle nedelje u centru pažnje je bila Agrobanka. Ova bankarska ustanova je u ponedeljak na skupštini akcionara izglasala novu dokapitalizaciju koja ce biti ponudjena investitorima nakon što konacno odobrenje dostavi Komisija za hartije od vrednosti. na osnovu ove dokapitalizacije broj akcija ove banke ce se uvecati za 50%
Po predlogu upravnog odbora bice emitovano 150.000 akcija: 75.000 akcija po ceni od 18.000 dinara bice ponudjeno postojecim akcionarima po osnovu prava prece kupovine dok ce drugih 75.000 akcija po ceni od 20.000 dinara biti ponudjeno svim investitorima. Sredinom nedelje je i uknjižena emisija iz nedavno okoncane dokapitalizacije ove banke pa su svi investitori konacno stekli svojinu nad akcijama.Veliki broj jednokratnih investitora rešio je da vec prvi dan likvidira ovu poziciju. Neminovna posledica bio je pad cene koji je na kraju osam procenata, a gotovo kao retko kada bili su zadovoljni i prodavci koji su ostvarili zaradu od oko 90 procenata u odnosu na cenu dokapitalizacije ali i kupci koje ocekuje iskorišcenje prava prece kupovine i nadaju se dalji rast cene. Vec do kraja nedelje ova banka se ponovo vratila na nivo od 30.000 dinara uz veliki obim prometa.
Detalje o dokapitalizaciji Agrobanke možete pogledati ovde
VAŠA INFORMISANOST ! NAŠA OBAVEZA
Informativno - poslovna web lokacija
Elektronski magazin za Vašu informisanost
Šta su Hartije od vrednosti (securities)?
Hartije od vrednosti su pisani dokumenti ili isprave koje svom imaocu daju odredjeno imovinsko pravo.
Kod nas je, kao i u svetu, izvršena dematerijalizacija hartija od vrednosti tako da se hartije od vrednosti vode u elektronskom obliku na racunima imaoca u Centralnom registru.
Hartije od vrednosti mogu biti vlasnicke (akcije) i dužnicke (obveznice, zapisi, certifikati...)
Šta su akcije (stocks?USA, shares?UK)?
Akcije su vlasnicke hartije od vrednosti nastale na osnovu udela u akcijskom kapitalu odnosno akcionarskom društvu.
Postoji više vrsta akcija od kojih su najcešce obicne i prioritetne. Obicne akcije donose imaocu pravo na upravljanje, pravo na dividendu, pravo na ucešce u stecajnoj masi ukoliko kompanija ode u stecaj, pravo na uvid u poslovanje preduzeca. Prioritetne, za razliku od obicnih akcija, nemaju pravo na upravljanje, tj. ne donose imaocu pravo glasa na skupštini akcionara, ali imaju pravo prioriteta u naplati iz stecajne mase.
Istorija Beogradske Berze
Tradicija Beogradske Berze duga je 110 godina, od njenog prvobitnog osnivanja 1894. godine i prve transakcije zakljucene januara 1895. godine, do današnjih dana. Organizovala je trgovanje hartijama od vrednosti, robom i devizama sa ostalim berzama u regionu Podunavlja. Kreirala je Dunavski ugovor za terminsko trgovanje žitaricama i bila kljucni cinilac ekonomskog sistema preko koga su regulisani unutrašnji i spoljni ekonomski tokovi. Od svog poslednjeg sastanka 4. aprila 1941. godine i zvanicnog gašenja pocetkom pedesetih godina, proteklo je gotovo 40 godina do njenog ponovnog uspostavljanja. Osnovana 1989. godine kao Jugoslovensko tržište kapitala, na osnovu Zakona o tržištu novca i tržištu kapitala, ime Beogradska berza ponovo uzima 1992. godine.
Koja je uloga brokera?
Broker je pojam koji se odnosi ili na brokersko dilersko društvo ili na brokera kao pojedinca, zaposlenog u brokersko dilerskom društvu. Broker je posrednik na tržištu hartija od vrednosti i nastupa u ime i za racun klijenta, što znaci da je njegova osnovna delatnost da izvršava naloge kupovine ili prodaje hartija od vrednosti. Broker naloge za trgovanje iskljucivo dobija od svog klijenta.Diler, za razliku od brokera, trguje u svoje ime i za svoj racun, tj. pojavljuje se direktno kao trgovac, a ne kao posrednik u kupoprodaji hartija od vrednosti.
