UP CLOSE & PERSONAL by K.J.
Žene, muškarci i reklame
Ponekad se zaista intenzivno nadam da smo jedini u svemiru. Jer, ako nas iz
nekog coška galaksije pomno posmatra neki nesretni Marsovac, cija
je misija proucavanje televizijske i druge kulture made in Serbia,
propali smo, što rekla moja baka, k’o ona stvar kroz dronjave gac'e!
Pre neki dan sam se toliko iznervirala, da sam se drekenjala po kuci k'o
pomahnitala.Posle sam iscoolirala, k'o velim, lakse mi je da iskljucim tv.
Rec je, naime, o reklamama. Idu, jedna za drugom, sledece reklame...
Zgodna zenska nece da isprlja svoju malu crnu haljinu ruznim tragovima od
dezodoransa... Zato skace kroz prozor (sa, od prilike 2. sprata), a
prijateljice joj dole drze haljinu da bi je ona obukla bez fleka...
Sledeca: Ana Mihajlovski (secate se, sladjusna plavušica iz
stupidnog reality show-a sa nacionalne nam televizije?) i neka njena, fol,
drugarica vracaju se iz kupovine (naravno!) i komentarišu svoje kosice
– te, jao, što je tvoja divna,ma ne i tvoja je, bla-bla, pipkaju se i maze
(za sada, samo po kosi...), a na metakomunikacijskom nivou Ancika
spušta li spušta, u maniru prave najbolje drugarice, u fazonu, mogla si baš
i te sede da pokriješ!? Treba li da se osvrnem na reklame za kucnu hemiju
prema kojima smo sve mi zaduzene za trilion kucnih poslova (muskarci su
iskljucivo statisti!), a predstavljene smo kao gomila isfrustriranih
opsesivno-kompulsivnih covekolikih bica koja padaju u neverovatnu histeriju
samo zato sto njihovo BELO NIJE STVARNO BELO! %$/(%#$%%(##*$, pa zar ti
ingeniozni mozgovi koji smisljaju reklamu i slogan ne mogu barem
DEKLARATIVNO da postuju zenski svet?! Zar je moguce da nas u 21. veku ljudi
dozivljaju kao takve narcisoidne pacenice koje ce svoj zivot da daju za...
Za sta? Za dobro parce muskog mesa? Za titulu sex bombe? Za neuroticnu
idiotkinju koja iz prodavnice donosi kuci samo šampone, žvake, paste
za zube, deterdžente i naravno higijenske uloške. Ako tinejdžerke zaista
odrastaju na televiziji kao što se prica, verovatno ce u 12-oj,
13-oj godini biti u strašnom šoku kada shvate da je njihova menstrualna
krv, pardon, “sadržaj”, crvene, a ne plave boje! Iskljucim tv, uzmem
novine, i to, racunam, kulturne, “strucne” (dopao mi pod ruku
muževljev casopis Ekonomist). Ima zanimljivih stvari, smirim se,
pocnem ponovo da funkcionišem, kad ono... Na zadnjoj strani, na
koricama baby roze boje, neka prstencina – verenicka! - sa dragim
kamenjem (ne znam kojim, ne razumem materiju), a ispod tabelica koja svakom
ko je pogleda nudi preciznu racunicu: kupiš ovaj prsten, koji, kako
piše, košta 700 evrica, a za uzvrat dobiješ redom: besplatno peglanje,
besplatno pranje veša, besplatno kuvanje, besplatan seks. Prateci
slogan glasi profit je nacin života. Znate šta? Osetila sam olakšanje!
Prvo - reklamotvorci ne poštuju ni muškarce.
Drugo – nemam takav prsten.
