Panadjur GipsyBlues - 26. septembar 2006. godine
Nekako s` jeseni, šabacki pandjur je stigao... Sama cinjenica da je ‚‚teatar trash-a" postavljen, implicira da se i ja tu nadjem, ne samo kao gledalac vec i kao ucesnik...
Negde, blizu ponoci otisnuli smo se ka vašarištu, korak po korak (klaj klaj).
Stigli smo, ikonografija uobicajena, redovi tezgi ( liciderska srca, ikone i kojekava hladna oružja). Na raskrsnici ( kuca strave) da li prema autodromu ili šatrama.
ŠATRA! Vecina ovih kafana pod ciradama se postavlja, krš s` pocetka. Loša muzika, prašnjavo pecenje i pljeskavice. Prolazim pored prvog iznenadjenja a to je ‚‚Cuba Libre" izdvojeno odeljenje. Komercijalni hous, korak napred.... za par godina možda jedan deo ove predstave bude odredjen za interesantan festival, ko zna?
U svakom slucaju videli i pošli ka šatri sa gipsyblues svirkom.
Ambijent upecatljiv, miris prosutog piva, prašina i pesma koja budi žmarce, iskrenost i šarm romskog naroda (ali posle ispravke jednog od gostiju pod šatrom da oni nisu romi nego cigani, ja cu ih od sada u ovom tekstu tako i oslovljavati) prim. aut.
Više nego poluprazna po našem dolasku, al` vremenom se broj unutra povecao, 0.5 pivo 100 dinara i veseli ašcija (konobar) prim. aut. i mi za stolom, par metara od orkestra. Gosti su rasuti, nasumicni po stolovima. Ispred su gledaci koji šmekaju šta se dogadja, stidljivo ne imajuci hrabrosti da se prikljuce koncertu. Ne znam ime šatre (nije pisalo) kao ni imena pevaca, klavijaturiste, harmonikaša, ali su bili dobri. Sevdah, tuga pomešana sa radošcu, svakodnevan život, svakodnevnica ovih ljudi je ostala negde zbacena sa njihovih pleca.
Crte lica, lepljenje novcanica velikih apoena na celo pevaca, dubina i egzoticnost ovog mesta je nesvakidašnja. Shvatio sam da se moram više posvetiti izucavanju samog mentaliteta, kulture cigana. Ta tanka granica izmedju grljenja i svadje je fascinantna, kao magnetom smo privuceni unutra.
Pili smo pivo, nazdravljali, slušali, gledali i bilo nam je dobro. Nema fancy ‚‚smaranja", maski koje se inace vidjaju, samo iskrena, neobuzdana emocija.
Dok budete ovo citali imacete virtuelni dozivljaj šabackog panadjura i možda cete osetiti jedan novi, neistražen svet pod ciradama.
Darko Pavlovic
